Oralna hirurgija

Grana dentalne medicine koja nudi reešenje za bolesti, defekte, anomalije ili povrede u području usne šupljine, a koji zahtijevaju hirurški zahvat naziva se oralna hirurgija. Saznajte sve o uslugama odjela oralne hirurgije Stomatoloske ordinacije dr Čolić i potražite rešenje kod nas.

Oralna hirurgija obuhvata širok spektar usluga koje su veoma bitne u svakodnevnoj stomatološkoj praksi. Intervencije koje se najčešće izvode u našoj ordinaciji su:

• Operacija umnjaka (hirurško vadjenje umnjaka)
• Apikotomija (resekcija vrha korena zuba)
• Frenulektomija
• Vađenje zuba (vađenje korena zuba)
• Cistektomija (operacija viličnih cisti)
• Augmentacija kosti (ugradnja veštačke kosti, nadoknada kosti)
• Sinus lift (podizanja dna sinusa)
• Gingivektomija sa gingivoplastikom(produženje kliničke krune zuba)

Operacija umnjaka (hirurško vađenje umnjaka)

Umnjaci niču neko vreme nakon svih ostalih zuba, tako da ponekad ostaju bez prostora. Tada mogu vršiti pritisak na ostale zube i dovoditi do njihovog pomeranja, sto je najčešći uzrok vađenja umnjaka. Drugi razlog za njihovo uklanjanje je nepristupačnost, zbog koga je čišćenje otežano, pa se razvija ili upala okolnih tkiva (perikoronitis), ili karijes. Treći razlog može biti njihovo delimično nicanje, zbog cega između umnjaka i desni počinje da se zadržava hrana, što takođe dovodi do upale. Umnjaci mogu biti u različitim položajima, što određuje težinu intervencije.

Apikotomija (resekcija vrha korena zuba)

Apikotomija je oralno hirurška intervencija kojom se uklanja vrh korena zuba i okolna periapikalna lezija (proces). Periapikalni proces nastaje na vrhovima korenova avitalnih zuba, kada nekrotični sadržaj kanala korena vrši stalnu iritaciju i uslovljava pojavu hronične infekcije. Apikotomija odnosno resekcija vrha korena zuba predstavlja oko 50% svih operativnih zahvata u rutinskoj oralno hirurškoj praksi. Često je pre apikotomije potrebno izvesti kompletan endodontski tretman, odnosno ukloniti infekciju iz kanala korena. Infekcija u kanalu korena zuba se javlja ili zbog nelečenog ili zbog loše lečenog kanala korena. Loše lečenje kanala korena zuba može biti posledica jako izražene povijenosti korena, obliteracije (začepljenja) kanala, zalomljenih kanalnih instrumenata ili već prisutnih protetskih radova.

Nisu svi zubi sa hroničnim periapikalnim procesima indikovani za apikotomiju. Apikotomija je kratkotrajna procedura koja daje dobre rezultate, ali uvek prvo treba probati sa sanacijom hroničnih procesa endodontskim (konzervativnim) putem, jer nam današnji napredak endodoncije to omogućava. U slučajevima upornih sekrecija kroz fistulozne otvore i ne povlačenja istih, pristupa se apikotomiji. Apikotomiju treba uraditi kada zubi ne reaguju na konzervativnu terapiju i kada se svaki put nakon zatvaranja zuba javi akutna infekcija. Dijagnozu hroničnih periapikalnih procesa postavljamo na osnovu kliničnog pregleda i rendgen snimka, na osnovu koga procenjujemo oblik, veličinu, lokalizaciju i strukturu hroničnih periapikalnih procesa. Resekcija korena zuba podrazumeva dobru konzervativnu pripremu zuba koji se želi apikotomirati, kao i analizu opšteg zdravstvenog stanja pacijenta i lokalnih anatomskih struktura koji se ne smeju povrediti.

Apikotomija podrazumeva izvođenje pristupačnog reza u visini projekcije vrha korena zuba, nakon čega se posebnim borerima dolazi do prostora oko vrha korena kada se on odstranjuje kao i hronični periapikalni proces sa zahvaćenom kosti oko njega. Kanal korena zuba prethodno mora biti definitivno napunjen. Ukoliko nije moguće pre resekcije vrha korena sprovesti konzervativnu terapiju, apikotomija se može izvesti sa retrogradnim punjenjem, uz korišćenje savremenih materijala koji služe samo u te svrhe.

Gingivektomija sa gingivoplastikom (produženje kliničke krune zuba)

Hirurška intervencija kojom se odstranjuje deo mekih tkiva tj.desni. Često se naziva i parodontalna plastična mukogingivalna hirurgija jer se njom koriguju defekti morfologije, položaja i / ili količine gingive oko zuba. Primenjuje se najcešće is estetskih razloga, ali i u sklopu ortodontske i parodontalne terapije. Za idealan osmeh je, pored samih zuba, jako važan i odnos gingive (desni) i zuba. U slučajevima kada je taj odnos narušen zubi deluju sitno, a osmeh „pun desni“. Takva situacija se zove Gummy smile ili „ konjski osmeh „ i rešava se upravo gingivektomijom tj. produženjem kliničke krune zuba. Tako se na račun desni produžava vidljivi deo zuba (krunica), čime se postiže znatno bolja estetika jer se na predvidljiv način menja oblik i izgled prednjih zuba. Kako bi se odabrao pravi pristup za produženje kliničke krune zuba, potrebno je sprovesti analizu svakog pojedinačnog slučaja i detaljno analizirati međusobne odnose krune zuba, korena i alveolarne kosti.. Ova procedura se često kombinuje sa izradom faseta.

Recesija gingive predstavlja čest problem kod pacijenata sa visokim nivoom oralne higijene. Recesija gingive predstavlja pomeranje ruba mekog tkiva desni uz izlaganje površine korena zuba. Trauma tkiva, uzrokovana žestokim četkanjem, smatra se dominantnim uzročnim faktorom razvoja recesije, posebno kod mladih osoba. Ostali faktori koji mogu prouzrokovati recesiju su: defekti kosti, neadekvatna gingivalna dimenzija, visok pripoj mišića i povlačenje frenuluma, kamenac, itd. Lečenje recesija gingive je isključivo primenom jednostavnih hirurških procedura. U našoj ordinaciji parodontalnu plastičnu hirurgiju izvodi specijalista parodontologije i oralne medicine.

Frenulektomija (uklanjanje frenuluma)

Frenulum je sluzokožni nabor koji povezuje usne, obraze i jezik sa viličnom kosti i koji može prouzrokovati estetske ili funkcionalne probleme. Kada je prerazvijen, frenulum može da ima negativne posledice po zdravlje zuba i desni. Prisustvo i lokalizacija frenuluma je obično genetski determinisana, mada se može pojaviti i kasnije u životu, npr.u sklopu progresivne sistemske skleroze (sklerodermije). Prisustvo brojnih frenuluma se može javiti i sklopu nekih naslednih sindroma.

Frenulektomija se najčešće vrši u saradnji sa ortodontom ili parodontologom. Prerazvijen frenulum gornje ili donje usne može prouzrokovati estetke probleme u vidu prevelikog razmaka između centralnih sekutića (dijastema), kao i do pojave povlačenja desni na centralnim sekutićima. U slučaju prerazvijenosti, jezični frenulum može prouzrokovati probleme u ishrani i govoru, pa se preporučuje njegovo uklanjanje. Obrazni frenulumi mogu takođe prouzrokovati pojavu recesija gingive ali i ometati nošenje mobilnih protetskih nadoknada. U određenim slučajevima (kada je frenulum gracilan i tanak) uklanjanje frenuluma se može izvesti primenom mekotkivnih lasera, kada se ne postavljaju hirurški šavovi, što omogućava lakši postoperativni oporavak. Kod izraženih, masivnih frenuluma to nije moguće izvesti pošto se uklanja kompletno fibrozno tkivo do kosti, uključujući i interdentalnu papilu. Defekt koji nastaje prilikom uklanjanja frenuluma, jednim delom se primarno ušiva, a jednim delom se ostavlja da sekundarno zaraste. Oporavak nakon frenulektomije je lagan i brz, a naročito kod dece kod kojih se ove intervencije najčešće i rade.